Čovek od davnina veruje u natprirodnu moć plemenitih metala i dragog kamenja. Ugrađuje ih u amajlije i talismane, pokušavajući tako da privuče pizitivne i da udalji negativne energije od sebe.
Zbog čega su plemeniti metali toliko plemeniti?
Njihova najznačajnija karakteristika je da se ne oksidišu.
Ova činjenica je veoma važna, jer vazduh sadrži kiseonik. Svaki materijal, koji podleže procesu oksidacije u dodiru sa kiseonikom iz vazduha počinje da rđa, što dovodi do njegovog potpunog uništenja. Plemeniti metali, zlato, srebro i platina ne podležu procesima oksidacije, pa su zbog toga dobili atribut plemeniti.
Gvožđe se u prirodi nalazi u obliku FeO2 ili FeO3. Zahvaljujući snalažljivosti čoveka, iz oksida gvožđa se izvlači čisto gvožđe, koji se kasnije legira sa različitim metalima, koji mu daju predivne osobine (otpornost na kiselinu, na vodu, habanje, tvrdoća).
Ovako dobijeno gvožđe se naziva plemeniti čelik. On je veoma lagan i tvrd, pa je zbog toga izuzetno pogodan kao materijal za implant u medicini. Čelik se takođe koristi i kao materijal za izradu nakita, ali na žalost se još uvek veoma malo zna o njemu. Njegova velika tvrdoća ga čini teško obradivim, pa se u ove svrhe koriste specijalni aparati.
Platina
Platina je jedna od plemenitih metala. Ona je imala različitu upotrebu na različitim delovima Zemlje. Platina je metal, koji se u periodu drevnog Egipta koristio umesto srebra. Pre španskih konkvistadora indijanci sa Ekvadora su ga koristili za proizvodnju nakita. Platina je hemijski veoma otporan metal. Rastvara se samo u sonoj kiselini pod dejstov oksidatora. U oko 35-40% platina se upotrebljava kao katalizator u automobilima na benzin, ali se upotrebljava i u proizvodnji nakita, za pravljenje implantata zuba, za pravljenje astroloških ogledala itd.
Nakit napravljen od platine nikad neće promeniti svoj izgled.
Smaragd je drago kamenje, kome je pridodata najveća moć. Često se koristi kao ukrasni kamen u prstenovima. Izraz smaragd potiče iz grčke reči „smaragdos“ što znači „boginja zelenih kamenova“. Pre otkrivanja Amerike, smaragd je smatran veoma retkim dragim kamenjem, jer su najveća nalazišta bila u Kolumbiji, a smaragd antike je najverovatnije poticao iz egipatskih rudnika.
Sa smaragdom treba postupati veoma pažljivo, jer su besprekorni kamenovi veoma retki. Kamen sa greškom se ne može primetiti odmah, nego tokom nošenja i obično postaje vidljiv u vidu modifikacije boje i pojave tufni. U zavisnosti od kvaliteta smaragda, on se bruši na različite oblike, a samo veoma retko na oblik brilijanta.
U periodu antičke Grčke i Rima smaragd je imao istu vrednost kao i dijamant. Zapravo bio je jedan od omiljenih kamena antike. Smaragd je pronađen i u sarkofagu egipatskih mumija, kao i tokom iskopina u Pompeju i Herculaneumi. Najomiljeni dragi kamen Kleopatre je takođe bio smaragd. Inke i Asteci su ga smatrali lekovitim kamenjem. Prema narodnom verovanju predstavlja dobrotu, lepotu i istinu. Sa njim se može popraviti vid, prikazuje budućnost i ispunjava svog nosioca sa nadom. Smatran je afrodizijakom. Svoju predivnu zelenu boju dobija zahvaljujući hrom-oksidu.
Kako je čovečanstvo napredovalo sticalo se sve više informacija o obradi metala i dragog kamenja. Industrijska revolucija je doprinela razvoju potrebne tehnologije, koja je u vlasništvu potrebne informacije u velikoj meri olakšala njihovu obradu. Na ovakav način oni su postali mnogo pristupačniji i mogli su da ispolje svoje dejstvo na veći deo populacije.
Nema komentara:
Objavi komentar